Kakve su ti misli, takav ti je život

Odrasla sam u nekom srećnijem vremenu... Vremenu kad smo po ceo dan mogli da se igramo na ulici, na nekom polju ili školskom dvorištu, a da naši roditelji rade i završavaju svoje obaveze bez strepnje da će se pojaviti manijak, koji će pokušati da nam naudi. Danas su stvari drastično drugačije. Šta se promenilo u svesti ljudi? Šta se to desilo, pa su oni koji su nekad bili oslonac, neko kome bismo se kad nešto "zaškripi" obraćali za pomoć, danas postali potencijalna opasnost? Ne generalizujem stvari, ali danas više ne možeš skoro nikom verovati...  U sebi pronalazim tog uplašenog roditelja. Mnogi govore o prezaštićavanju dece, ali to je zapravo veoma opravdano ponašanje, ako uzmemo  u obzir šta se svakodnevno dešava.  Današnji roditelji zabranjuju deci mnoge stvari koje su oni  u njihovom uzrastu radili. Ili ih puštamo, ali gleadamo da nam uvek budu tu, da nam uvek budu "na oku". Ali to i ne čudi. Svakog dana čujem neku strahotu... Jeza me hvata od sa...